|
|
Zovem se Monika...imam 15 godina..(15.06.1993)..idem u 1s1 razred medicinske škole osijek...volim se smijati, zafrkavati i sprdati..iskrena sam osoba, komunikativna, nisam sebična..imam nekoliko prijatelja..smatram da su mi pravi prijatelji oni kojima mogu sve reć i koji me neće osuđivati zbog toga...koji će mi uvijek pomoć i biti tu za mene..volim iskrene ljude..već se dvije godine bavim folklorom i predobro mi je..ako tražite nekog ludog, zabavnog i zanimljivog dođite kod nas...bit će vam odlično..imam samo jednu naj naj najbolju prijateljicu a to je moja petrica...poznam ju otkad znam za sebe..od malih nogu je tu za mene..cijeli život sam provela s njom.ne znam što bih ja bez nje...ne mogu zamisliti život bez nje...njoj mogu sve reć i znam da me neće iskritizirat zbog tog....moj trenutno najbolji prijatelj jest moja legenda toni...on je jedan čudan lik..ne mislim da je frik ili tako neš..nego nije
uobičajen...obožava One Tree Hill,(mislim i ja isto) Foo Fighterse, Fall Out Boy, folklor, crtanje i McDonalds...Super špreha engleski i prvi je na županijskom..svaka čast...moj drugi najbolji prijatelj je moj kolega ante...on trenutno živi u opatiji ali svejedno se čujemo skoro pa svaki dan...uvijek mi je pomagao kad mi je trealo.., moje jedine najluđe sestrične..mana i tina...curke su prelude.i naravno moja školska ekipa...tena i luca......evo da ne duljim to bi bilo otprilike to...moj msn:malamo13 @hotmail.com...ak neko oće nek se javi...
| < | rujan, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
by LiL BuT EviL
evo bljogići koje ja posjećujem(komentirajte ih)
Toni-the legenda
Yowanna
Mina-the folklorašica
Petrica
Dino
moja sister...
Željko Joksimović-
Leđa o leđa
Ti me poznajes najbolje
ovo ne ide na bolje
i vec dugo tvoj dodir sluti na kraj
da li imas taj osecaj
Nocas veceru spremicu
i tvoj pogled izdrzacu
i dok ugasim svetlo kao dlanom o dlan
bice sve jasno kao dan
Ref.
Dodir ledja o ledja ruka led, ledena
da li znas kako vredja prazna postelja
i kad mislis da spavam ti se iskrades van
Boze, samom sam sebi suvisan
I zaboli me najjace
kad znam da u drugoj sobi places
Dugo nista ne govoris
samo dlanove preklopis
i ta suza u oku nije zbog nas
kazes tek da ti cujem glas
Ref.
A zaboli me najjace
kad znam da u drugoj sobi places
Onda krenem za tobom ja
al' stanem na prag
jer u drugoj se sobi
zavrsava tvoj trag
Cujem jecaj i znam da je kraj
ti me poznajes najbolje
Ref.
A zaboli me najjace
kad znam da u drugoj sobi places
Ti me poznajes najbolje
Sejo Boy
Da si mi srece donijela
Sad me ne diraj, moja je tuga ovo
nista me ne pitaj, nije ovo nista novo
dovela si me na pocetak nove tuge
sad me ostavi, idi varaj druge
Ref. 2x
Da si mi srece donijela
koliko tuge ostavljas
ne bi me tako boljela
Da sam te k'o sve varao
sada sve lakse bilo bi
koliko sam te volio
znamo samo ja i zidovi
Sad me ne diraj, nista me ne pitaj
ja sam od onih sto na greskama ne uce
sad me ne zali, vise nego juce
Srecko Savovic
Moje maleno
Moje maleno, ti si zivot moj
Tuzno gledas me nisi srecna s njim
nikad niko s pola srca nece voljeti
da budes sa mnom ti, nije dao Bog
sada i on zali sto nismo zajedno
Ref.
Moje maleno, ti si zivot moj
sve dok zemljom hodam bicu samo tvoj
moje maleno, znas ti to
do posljednje kapi krvi bicu samo tvoj
Za mnom je i Bog suzu pustio
medju ljude s tobom srece nisam imao
zivot ne zalim, sad bih umro
kad bi s tobom ja u raju bio ponovo
Zeljko Samardzic
Udala se moja crna draga
Udala se moja crna draga,
otisla mi kao mladost s praga,
daleko, u pravcu proleca
Jutros mu je i sina dala,
imenom ga mojim nazvala,
a kaze da me se ne seca
Ja sam bio poslednji,
sto ti je krisom u sobu svratio,
one noci kad sam te,
na -10 za Beograd pratio
Ja sam bio poslednji,
kome si tada srusila muski san,
mogu valjda prvi bar,
da ti se javim i sina cestitam
Da joj pisem nikad nije dala,
pokloni su ostali bez "hvala",
da dodjem, nikad me nije pozvala...
evo mene opet...nakon 100 godina...znam da nisam jaako dugo pisala...previše...al eto, natjerala sam se da nešto napišem..krenula je nova školsak godinica,..ja upisala srednju školu i ne nađe se baš nešt previše vremena za blogiće i ostalo..upisala sam srednju medicinsku školu u osijeku, za medicinsku sestru..baš mi je super. malo je naporno i profesori su drugačiji nego moji u osnovnoj školi, ali dobro...šta je tu je..ekipa mi je prefenomenalna. većina nas je sa sela..."seljaci"..hh...mislim iz bližih i daljih prigradskih naselja...da se ne bi neko uvrijedio...super smo se složili, zafrkavamo se stalno, družimo se, pijemo kavu nenormalno...bez kraja....sviđa mi se moj 1s1....svi su mi super..dobro, skoro svi...društveni život mi se kao malo poboljšao..za 3.5 %. bravo ja...ljubavni život još uvijek stagnira..neam ga pa ono...ne trea mi.. lakše se usredotočim na školu i nadoknadim prijateljima ono što se nisam s njima družila i sprdala..sad sam počela drugim ljudima rješavat ljubavne probleme (opet)..."history has it´s way to repeat itself.." polako se vraćam na staro..još uvijek mi fali odmor, kupanja, voda, svakodnevno preznojavanje na putu do kopike i natrag, doduše sad se preznojavam u učionici bez klima uređaja ali...nije to to...nedostaje mi većina onoga što je nekad bilo....ono što me nekad razveseljavalo, sad više nema tolku ulogu u mom životu..mislim da sam sad neke stvari puno bolje i puno više shvatila. i puno drugačije....ne znam jesam li se i koliko promjenila te na koji način, ali mislim da nisam ona ista ko prije...mislim da sam malo drugačija. drukčije gledam na život i svoje prijatelje...na ljude koji me okružuju i s kojima provodim vrijeme...više ih cijenim nego ranije.. znaju oni na koga se to odnosi...e da, prošla sam na audiciji za a grupu u kudu. sad sam samo a grupa...najviša što mogu biti u karijeri...hh...sad ću se morat duplo više trudit što se svega tiče...bit će teško i naporno ali izdržat ću...rekli su mi da sam jaka...da mogu svašta podnijeti... čini se da ću uspjeti...nadajmo se....eto to bi bilo to...javim se ja još koji put u dogledno vrijeme...hh...uživajte..
na nagovor mojih najmilijih odlučila i ja napisati novi post..nije se baš nešt specijalno dogodilo. mislim je ali tozna onaj ko trea znati.od dana današnjeg sam single. aha..nakon 10 i pol mjeseci ja sama. i nije mi teško. mislila sam da će biti teže, ali iz nekog razloga nije.nisam hladnokrvna ni ravnodušna ak ste na to mislili. jednostavno sam to i mislila da će se to dogoditi. imala sam neki filing...ispao je točan...al nea veze. meni ne smeta. Dino nadam se da će ti biti lijepo! ne zamjeram ti što si me ostavio (on je mene ostavio btw). osjećao si se tako i sve ok..nadam se da ćemo mi moć ostat prijatelji ako ti to ne smeta naravno..mislim šteta da takva veza ostane na ničemu..ako me shvaćaš...u redu je ako me ne želiš vidjeti neko vrijeme shvaćam te i tvoje potrebe. nadam se da ćeš i ti shvatiti da ja tebe jesam voljela a ako si sumnjao u to onda mi je žao...prevrti malo razmišljanja unatrag pa ćeš skužiti..SRETNO! eto gac..tak je to završilo...Toni hvala što mi se javljaš svakodnevno u vezi Tree hilla.da imam para na mobu bih ti odgovorila ali morat ćeš se malo strpiti....sorry...eto to bi bilo to.. da ne zaboravim..pošto ante sad ima komp u Wisteriji i može čitati moj blog pozdravljam i njega..thanks na pomoći...pozdravljam i petru, kiku koja se vratila iz londona,manu, tinu, minu tamy, i ostalu ekipicu koja me čita...hvala na komentarima!
eo me...ne mogu više...ne znam što mi je...znate one dane kad vam je sve svejedno, kad se osjećate prazno i izgubljeno i nastojite da to nitko ne vidi? skrivate to usiljenim osmjehom i dobro provjerenim veselim forama kako nitko ne bi pitao što vam je...ako vas netko slučajno i pita..nije vam ništa..vrijeme je krivo..jel vam poznat taj osjećaj...mene drži zadnjih par dana..neke osobe znaju što mi je a ostale se mogu samo zapitati o čemu se radi..jednostavno ne mogu više..toliko mi se toga nakupilo u glavi..bojim se početi razmišljati jer ne znam više čega se sve mogu prisjetiti...bojim se biti sama i u toj samoći početi razmišljati..više ne znam što da radim...pokušavam se sa svime nositi...sa onim za što sam ja kriva i za ono što samo utječe na mene...bojim se da nisam dovoljno jaka za to...toliko bih toga željela znati...zašto, kako, koliko, gdje....al ta moja znatiželja me nekad toliko ubije...dođe mi da samo legnem, zatvorim svoje oči i spavam...dugo, dugo, dugo....dok mi se mozak potpuno ne isprazni...već me i duša boli jer ne znam kako ću dalje..znam koliko ljudi pati zbog mene i ne mogu to podnijeti, koliko god se trudila jednostavno više ne znam kako bi im pomogla...znam da sam im potrebna ali i oni su potrebni meni.. ja ne mogu sve sama, trudim se ali ne mogu...koljena su mi već počela klecati a i oči me ne slušaju više....suze dolaze same od sebe kad shvatim koliko sam toga učinila ljudima koje volim, a ne znam imam li vremena to ispraviti...ne znam je li kasno?!?! ili nije...?samo bih sjela i plakala i poslije toga otišla na jedno jaaako dugo spavanje....tamo je sve tako jednostavno....nastojim sve razumjeti i sve shvatiti i svima pomoći ali i meni treba pomoć... mislim ne neka zdravstvena institucija nego....podrška i utjeha....fali mi ljubavi...znam da je imam i previše ali...sad mi trenutno užasno treba...umirem jednostavno...iscrpljena sam...osjećam se prazno..danas mi se pričinilo da kroz prozor svoje škole vidim more...skoro sam zaplivala...ispada kao da sam pomislila na samoubojstvo..NISAM! samo sam htjela olakšanje...nešto što će me smiriti..znam da će mi s vremenom bit bolje ali....treba to dočekati...nastojim se patit dan po dan da se ne prenaglim...samo čekam da ovo završi i da konačno mogu reći: DOBRO SAM!
razmišljah da nisam dugo pisala post..pa ajd rekoh sad ću...nije da mi mahinalno ostavljate komentare ili tako nešto ali...dobro ne smeta mi...nisam pisala već par tjedana..pa ne znam odakle da krenem..najbolje od maja...bilo je pre pre
predobro... bila sam na kopici u nekoj zabiti (nije stvarno samo je jako udaljeno) s Dinom i Antom...imali smo dva šatora, brdo hrane i ništa za piti...imali smo svega dvije kole i vrelu vodu za nescafe..konstantno smo se smijali i sprdali i tražili višesmislene rečenice....nitko ne bio rekao da ih se tolko može nać kad neaš pametnijeg posla....pekli smo ćevape...ante i ja jer je našem dragom dini bilo prelijeno biti pored vatrice i njih pazit i okretat...dok su se pekla pureća prsa je mogao sjediti ali za ćevape...ni da bi...fino se izvalio (pola u šator a pola vani) i ni makac...on se fino sunčao dok smo se mi kuhali ispred vatre...
al nama je svejedne bilo dobro..jedino mi je bilo malo glupo što su moja petrica i njena ekipica bili kilometrima udaljeni od nas...pa smo si dolazili u posjete...pored nas je bila zrinkica i njena ekipica...stalno su se neš derali i tukli...
nevjerojatno... u subotu sam išla na vjenčanje i bilo je relativno dobro....falio mi je netko s kim bih plesala sentiše i to...pošto je moj dragi ošo u bosnu..a moj tata zabavljač plesao s mojom mamom ja ostala bez plesnog partnera i tako mi je preostalo samovat i tipkat poruke u bosnu...malo trošit pare...
došla sam kuć u rano jutro, ošla spavat i odmarat se za krizmu moje predrage legice....bila sam kod nje u emausu i uživala sam..ima predobre cipele...malo su mi samo male..šteta..imate sliku sa strane...ubila sam se od hrane i kolača ovaj vikend... sada sam se opet udebljala al otić će to...nadajmo se...meni je ovaj vikend bio naporan ali jako dobar....danas smo imali nacionalne ispite...kemija je bila prestrašna...svi smo nagađali i pogađali...užas.....nitko niš nije znao...ja se ne zamaram previše time....rezultati nam stižu tek u 9 mjesecu a dotle imam cijelo ljeto...pustit ću mozak na ispašu i nea me...hehe...ajde eto idem ja sad pozdravljam: petru, dinu, antu, kiku iz londona, tinu, manu ,minu, tamy,yowannu i ostalu ekipu s maja, folka i ostaloga...pusa
eo mene narode, nakon ne znam kolko vremena...ja živa!!
obećala sam sama sebi da ću napisati novi post..
da znate kak mi je bilo dobro ovaj vikend..neate pojma.
.zabavljala sam se i rikavala od smijeha.
.zahvaljujući mojoj petrinki, dini i anti..i malo zahvaljujući bambusu
..moja sestrična mi pravila..sretan ti roćkaš btw...malo sam zujala al nisam jako.
.jel tako dino??! dino i ja našli lokaciju za 1. maj...90% su šanse da nas žive pojedu komarci i da se upišamo al nea veze...neko mjesto u šumi...do grma za wc ti trea 5 minuta...upišaš se dok ga nađeš...još ako i promašiš..
..jučer je bio predoar dan...umirala sam na kavi s petrom, dinom i antom...tražili smo višesmislene rečenice..ide nam bolje nego što smo mislili..tko bi rekao da se može istovremeno raditi tri stvari...jao dino, dino...mi cure smo dobro prošle..sklopili smo dogovor da plaćamo sladoled, a oni kavu...al nisu skužili da je jedan sladoled 5 kuna a kava 9..
žao mi vas je dečki...
..onda smo išli na koncert halida bešlića..dino mi nabavo karte i bilo je preedobro....malo gužva al dino je vrlo brzo napravio mjesta...(ne pitajte kako) čak je i petrinka slušala jedan dio koncerta (prvi poljubac...) bilo joj je super čak i dok smo se dino i ja derali na slušalicu kao kreteni 
.sve u svemu to ste treali doživjet..bilo je ludo i nezaboravno..ovo mi je jedan od boljih zapamćenih vikenda...bit će njih još.....pozdrav svima koji su me oraspoložili za vikend..sve one koji su mi zalijevali rifle pivom na koncertu i sve one koji su gledali i slušali halida u nedjelju...
.pozdrav 
evo mene opet nakon 100-tinjak godina...dugo nisam ništa pisala..prvenstveno jer mi se jednostavno nije dalo, nisam imala volje i tak...no uglavnom eto malo novosti. u subotu (kao što svi znate) padala kiša ko nenormalna.meni bilo strašno dosadno kod kuće i išlo mi se na kavu. zvala me petrinka na kavu a istovremeno i dino na misu. na misu mi se stvarno nije išlo tak da sam odlučila ići s petrinkom na kavicu. ona se jadna izbedirala pa joj bilo teško...a jadna.....taman kad sam se počela spremati ona se sjeti da je vani hladno i da lije kiša ko iz kabla te da će se smočiti ak budemo išle na kavu..mislim, dakle....ok lila je kiša i to sve...ali meni se išlo na kavu!!!!! i ništa, ja se dogovorim s dinom da on ipak ne ide na misu nego sa mnom na kavu. i tak se mi našli na vijencu i odlučili sami otići po petrinku da je nagovorimo da ide s nama. mi došli, pokucali, a kad ono..ova otvara vrata sva nikakva u nekoj trenerčici..izbazumljena...kao ono šta radite ovdje i takve gluposti. nagovarali smo ju cijelih pet minuta da se obuče u svjoje poluraspadajuće nike-ice i da ide s nama. i uspjeli smo. najveća briga je bila kiša..iako smo imali tri kišobrana svejedno smo pokisli dok smo došli do De Mode-a....smrzli smo se...petra je došla na ideju da se skinemo da nam bude toplije...ja ne znam kako se ti griješ doma...
...umirali smo od smijeha ..popili smo kofeinskih napitaka, otkrili svjetlo i tračali pigmejce...bez brige draga, istrijebit ćemo mi njih...!!!! nisu niš specijalno...koliko znam uspjeli smo ju izvući iz beda...barem na koji sat...meni je bilo predobro..isplatilo se što smo je izvukli iz kuće i što smo se smrzli..iako me sad neka prehlada hvata...onda je još bio i uskrs...kolači, čokolade..
, pokloni.....višak kilograma..
..al riješit ćemo mi to.......jučer sam išla u kino s kikom i dinom...gledali mi romantčnu komediju..uvijek djeveruša, nikad nevjesta....dobar film...pitao dino zašt je to komedija ak nije smiješno..ja rekla da je to zato što se smijemo njenoj patnji jer nea dečka..
.bilo nam je uglavnom super ovaj vikend i jučer...iako je kika većinom bila sve neka izbedirana poradi neke izvjesne osobe koja nea pametnijeg posla pa trača..uspjela se malo oraspoložiti..eto to bi uglavnom bilo to za sada...puno pusa i pozdrava..
kao što kaže i sam naslov....neam inspiracije ni za što!....ne znam što mi je...jednostavno mi se ne piše...nije da nemam o čemu pisati...mislim i nemam jer mi život i nije neš zanimljiv...upala sam u neku kolotečinu, sve mi je uvijek isto...konstantno! nikad nea ništa novo ili tak neš....no ajd eto kad već pišem post....da napišem neš pametno (moš si mislit)...išla ja neki dan gradom na kavu s Tonijem...dogovorili se mi eto onak ko iz vedra neba..on imao para a ja vremena pa ono..dugo nismo bili na kavi...i tak ja hodala gradom i vidim ispred sebe jedan onak dosta sladak par...u životu ih nisam prije vidjela ali činili su mi se prilično slatki...sad se vi pitate kakve veze ima neki par s ovim postom..naime, ima nešto što me zaintrigiralo kod njih.cura je cijelo vrijeme njemu na neki neizravan način pokušavala reći da želi malo njegove ljubavi...bar sam ja to tako skontala...grlila ga je, milo gledala i takve stvari..ne znam jer lik to nije skužio ili ju je jednostavno smatrao dosadnom i iritantnom..meni se činilo da joj je falilo ljubavi a da on to nije konto...mislim nije li istina da svakome trea ljubavi s vremena na vrijeme??!!? onak, samo malo da se osjećamo bolje, da zaboravimo sve što nas muči i da se jednostavno prepustimo...da nam bude lakše..da ne mislimo na samo jedan tren na one stvari koje nas muče...samo jedan tren...da nestanemo..čitala sam u nekom časopisu da ti svaki dobiveni zagrljaj, poljubac ili samo osjećaj sreće može produžiti život...tko bi rekao?!? znači, samo da se grlimo i već bi duže živjeli...hehe....e da, ima još nešto...kika super na pramenovima i hvala na komentarićima....bye the way prezentacija ti je bila super!
evo na nagovor i molbu nekih ljudi ja odlučila napisati novi post tako da...ne očekujte nešt specijalno...nije lako biti dijete u današnje vrijeme...mislim, koliko god to vama bilo teško za povjerovati...NIJE! ljudi očekuju puno, možda i previše od nas..ali ne kontaju da smo mi još djeca koliko god se mi trudili biti stariji...nanošenje šminke " špahtlom", glumljenje frajerčina, zezanje nastavnika (krvopija,mučitelja...koji još naziv), roditelja (staraca..)itd...oni si kontaju da smo mi već veliki, sposobni, samostalni i neovisni (donekle), ali nismo..to što mi idemo van s nekom ekipicom na vrlo lošem glasu i pravimo se pametnima (dobro, neki samo) ne čini nas dovoljno "velikima" da znamo što radimo...sad govorim kao da smo pijani ili neuračunljivi (to je isto u biti) kad idemo van...uglavnom, bit ovoga što sam nabaljezgala dosad jest: ljudi, ne očekujte puno od nas jer vam mi vjerojatno to nećemo moći dati.premladi smo i prenezreli da bi znali donositi skoro pa ispravne odluke i onda se nositi s posljedicama tih odluka..mi ne znamo što želimo ni kako nešto želimo..jer smo mi ipak još uvijek koliko-toliko u pubertetu.iako se neki to možda boje priznati.primjerice, dečki.mi si kontamo da ste sad face, ono 8 razred, gledate zgodne "butre "po okolnim naseljima, predgrađima, selima i ostalome...mi shvaćamo da vi imate razno.-razne potrebe i da se morate dokazati ali dajte to sačuvajte za vaše najbolje kompiće koji vas i tak i tak razumiju bolje nego mi. ne moramo mi podnositi vaše svakodnevne nekontrolirane ispade humora (moš si mislit). koji su inače jaako duhoviti i poučni..to što vi gledate razne filmiće i onda nam ih nabijate na nos nije naš problem..malo se suzdržite i razmislite: je li stvarno potrebno praviti budale od sebe kad to možda i niste?!? je li toliko fora biti frajerčina i pritom postići da svi misle da si totalno neodgojeni idiot ili je ponekad bolje biti samo dečko i ponašati se tako. vi niste stvoreni da bi se nama dokazivali ili tak neš. vi ste stvoreni da nam uljepšavate živote a ne da nas iz dana u dan živcirate vašim ispadima.kužite? ak ne, vaš problem.eto to je otprilike bilo nešto što me živciralo ovih zadnjih par dana. dečki, molim vas nemojte se uvrijediti.nisu svi takvi ima njih i boljih, znam,poznam ih.ne dajte da vas smatraju idiotima kad ste samo u idiotskoj fazi.ali to ne morate svima dokazivati.eto idem ja sad pozz
dugo nisam imala inspiracije za pisanje postova, ali sam eto sad odlučila napisati..dogodilo se nekoliko stvari na koje sam morala reagirati..u zadnje vrijeme sam shvatila da ljudi zaboravljaju tko su i što su..daju si za pravo da omalovažavaju, vrijeđaju, maltreiraju i uništavaju ljude do kojih mi je zaista stalo...bilo to preko ružnih komentara ili preko šutnje i ne pričanja..što su vam oni skrivili?!? zato što imaju blog?!? oni su pronašli način kako izraziti svoje sumnje, osjećaje, strahove, i sve ono što ih prati u ovom i ne tako lakom životu..i onda se nađete vi i podcjenjujete ih, omalovažavate, govorite kako su glupi, jadni, kak im taj blog ne valja...pa zašto ga onda čitate....zašto im nabijate na nos kako ne valjaju?!? koliko morate biti nezreli, pokvareni i jadni da to radite?! pa zar vam je toliko dosadno da uništavate ljudima živote?..kažete da im je blog glup...nitko ne kaže da ima savršen blog...ima blogova koji su zaista jako dobri,ali samo zato ako neka osoba koju vi ne volite ima blog koji nije po vašoj mjeri i koji se vama ne sviđa, ne znači da je osoba glupa i jadna....jadni ste vi koji tako mislite....ako se tako dobro razumijete u blogove i ljepotu njih samih..napravite i Vi jedan....sigurna sam da će vaš biti savršen i "pametan"..a vi koji ih brišete zbog njih...zašto to radite...jer su ONI tako rekli?!?!?? pa tko su oni za vas....vaši zapovjednici, upravitelji vašeg života...zašto se spuštate na njihove jako niske razine?? vi niste vrijedni toga... vi ste puno bolji od toga...ako oni nešto kažu što vas vrijeđa, pa ne slušajte ih...time im samo dokazujete da su superiorniji i da mogu raditi što ih je volja s vama..uvijek znate da imate prijatelje...oni će vam zaista reći kako stvari stoje..a ako vam ta neka osoba nikad nije ni bila draga zašto mislite da se sad odjednom promjenila?! oni nisu vrijedni vaše pozornosti i živciranja...ne dozvolite im to....vi ste daleko iznad toga..oni su nezreli i jadni a ne vi...zapamtite: vi ste bolji od toga!!!... ti si bolji od toga i od njega..vjeruj mi..ne dozvoli mu da ti sruši sve nade i snovi...ti si bolji...
Evo da i ja napišem neki post kako Bog zapovijeda.Ako ste čitali komentare u prethodnom postu(onom ljubičastom) onda ste mogli primjetiti da se pojavilo nekoliko izvjesnih anonimaca za koje nitko nije čuo i koji su ostavljali razne komentare koji su onak dosta uznemiravajući.Barem su za mene bili.ne znam kako vi ali meni nije bilo najlakše kada su mi na Badnjak rekli da moj dečko ima curu (dečka) i to već tri tjedna....Mislim, dakle...nije mi bilo najlakše..Naživcirala sam se svjetski, bila sam ljuta na sve i na svoju sestru na koju sam se najviše iskalila. seko sorry nisam ja kriva. dosta sam se dugo mučila da si u glavi posložim što se zapravo događa jer mi ništa nije bilo jasno. puno toga su mi rekli što nije imalo smisla ili što ga je imalo i previše.bitna činjenica je da sam (donekle) saznala tko je to bio i da sam (donekle) saznala što je bilo za stvarno. jer ima još nekih stvari koje mi nisu jasne i koje me muče ali to ću s vremenom riješiti.toplo se nadam....reći ću vam samo da se stvar riješila i da je sve ok i da smo dino i ja još uvijek zajedno.to bi bilo to ak vas još šta zanima pitajte u kommovima.kizza i pozz svima...
